Dugoprugaski vic namenjen smaranju ljudi koji preteraju sa vicevima o bubnjarima!
Believe it or not,ovo je edit verzija. Preporucuje se prica sa sto vise 'filova',pa bukvalno odlepe pre kraja. Nikako im ne otkrivajte zavrsetak price ako su nestrpljivi! Ako mogu da gube vreme na izmisljanje viceva o nama,onda imaju i tih nekoliko minuta za vic. Dakle...
Mladi broker, koji godinama nije koristio odmor,odluci da otputuje na neko egzoticno mesto,dobro se odmori i pokusa da pronadje buducu suprugu. Po preporuci starijeg kolege ode na malo ostrvo na istocnoj obali Afrike. Odusevljen ambijentom u hotelu i srdacnoscu lokalnog zivlja odluci da umesto lencarenja na plazi bolje upozna kulturu ostrva. U tom trenutku oglasise se bubnjevi u daljini i on upita prvog prolaznika o cemu se radi i moze li posmatrati dogadjaj izbliza. Naravno,rec je o dobrodoslici posetiocima ostrva,rece covek i uputi ga na mesto dogadjaja. Kada je stigao,mladi broker je poluotvorenih usta posmatrao desetine bubnjara i plesaca koji su egzoticnim ritmovima i igrama zabavljali tek pristigle turiste. Odmah su mu posluzili lokalni koktel i korpu voca i ponudili da izabere neko od 5 jela spremnih za veceru. Sve to-besplatno! Zbunjen takvim gostoprimstvom i izgledom devojaka koje su mu donosile razne djakonije i pevale pesmu dobrodoslice,odluci da odmah sutradan pozove sefa i najavi da ce koristiti ceo odmor i bonuse koje je godinama nizao! Posle prve burne noci odluci da ipak iskoristi dan za kupanje i odmor a vece je planirao da provede u baru na obali. Medjutim,gde god bi tog dana krenuo,imao je utisak da su bubnjevi sve glasniji i da se festa prosirila na sve strane. Upita recepcionara o cemu se radi i do kada ce sve trajati. Momak mu krajnje srdacno objasni da je kod njih uvek veselo i da festa non-stop traje a da zbog losih iskustava i tradicije bubnjevi nikada,bas nikada,ne prestaju da sviraju. Naravno,bice dana kada ce veselje utihnuti,biti manje bucno ali ce ga ipak biti. U redu,pomisli broker,nista nije gore od frke na berzi pa ce i ovo preziveti. Prolazili su dani,zanimao se raznim stvarima-izlazio sa lepim devojkama,trosio puno novca na suvenire i poklone ali ga utisak da su bubnjevi svakog casa sve bucniji nije napustao. Posle dve nedelje boravka na ostrvu,pomalo razocaran sto nije nasao devojku svog zivota,pomalo sto ga neprekidni zvuk bubnjeva vec nervira,odluci da sutradan otputuje kuci. Na rastanku sa domacinima zahvalio je na nezaboravnom provodu i nedozivljenom gostoprimstvu i u znak zahvalnosti ostavi svoje vizit karte uz opasku da ga obavezno pozovu ako ikada odluce da novac zaradjen od turizma uloze u neki veci posao. On ce im pomoci da sto sigurnije investiraju i sve njegove usluge bice besplatne. Ipak odluci da,kao neobavezno, pita zasto tradicija nalaze da bubnjevi non-stop sviraju i skromno primeti da je njemu,kao coveku sa zapada, takav obicaj veoma neobican. Na to domacin sa strepnjom rece: 'Nista ne valja ako bubnjevi stati,nista! Bolje ne znas,pamti nas po lepe stvari,putuj,zbogom!' 'Ali ja insistiram,mozda Vam mogu pomoci!?'. 'OK,ti dobar covek mi ti reci. Ako bubjevi stati,moze pocne gitar solo! A to nista ne biti dobro,nista!'
